Наши политичари, током разговора са страним званичницима, имају обичај да истакну како смо ми мали народ . Да ли је то тачно ? Без намере да на ову
констатацију дајем одговор који ће имати широко образложење, навешћу
само неколико примера, у циљу оспоравања ове констатације. Кнез Лазар је
могао да избегне сукоб са Турцима на Косову. Као владар малог народа,
између две значајне војне силе, могао је да пропусти
Турке да у међусобном дуелу са Угарима одлуче ко је јачи. Овако, док
се Лазар тукао са Турцима, Угари су запоседали српске области у Мачви.
Када је мали народ, који није имао ту привилегију да избегне ниједан
већи рат на простору Балкана, једва успео да уђе у XX, имао је скоро
исти бројчани однос као Румуни. Није мали српски народ знао да одабере
страну. Да смо знали да се приклонимо силеџијским државама, па где би
нама био крај ? Проценат становништва се ,од сукоба до сукоба, нагло смањивао. 28 % становништва је Србија изгубила у Првом светском рату. Ни
данас не зна колико је изгубила у Другом светском рату. Данас је Румуна преко 20
милиона, а Срба 3 пута мање. Ако хоћемо да нас свет цени, морамо показати минимално поштовање према себе. Ко не цени себе, тешко да може ценити друге.
Нема коментара:
Постави коментар